OVE JESENI
Vjetre, posve tiho
sasvim lagano
na krilima leptira, tek nečujno
ove jeseni dođi,
nek dočeka te usnula šuma u prikrajku
sela.
Kad dođeš
pazi da koga ne probudiš
usnulo selo, il’ zlato moje
što u srcu počiva
ove jeseni!
Kad pođeš dalje
u velike daljine
nek te tajanstveno isprate,
neobično mirno,
k’o u povorci svečanoj
ove jeseni,
vjetre ove jeseni
nemoj da probudiš…
don Jozo Sebežević
